MRAK Svetlo je ugašeno. U tih nekoliko trenutaka Vonj groba, Ali to bi trajalo samo tih nekoliko časaka Nestajala je jedna opsena dok bi u mraku To iščekivanje je Izgradio je čitav ritual vezan Dolazio bi isključivo popodne, u 3.30, Sedeo je sam, u stvari izolovan, Frustracija se javljala Površna uznemirenost Zadovoljstvo Tada bi oprezno zavlačio ruku u džep, Ne pomerajući ni jedan mišić na licu, Zadovoljstvo se vraćalo Zatim bi usledio Ipak, takve situacije bile su retke. Opuštao bi se, Onda bi ti rascepljeni delovi težili jedinstvu,
između dve svetlosti,
na potiljku je uvek osećao hladnu
tvrdoću drveta.
jer bio je pod zemljom,
opominjao ga je o pravoj prirodi mesta
na kome se nalazio.
potpune tame.
iščekivao da nastane druga.
u njemu izazivalo osećanje neizmernog
zadovoljstva,
ali se zadovoljstvo ponekad,
mimo njegove volje,
pretvaralo u frustraciju
i razočarenje.
za ove doživljaje,
usmeren pre svega ka izbegavanju tog
neprijatnog osećanja frustracije
ali i ka pokušaju
da zadovoljstvo predstavom
bude jedino moguće iskustvo
u ovom podzemnom svetu.
kada tu gotovo nikoga nije bilo.
ispred svih,
tako da mu je vidno polje ispunjavala
jedino prljava belina ničega.
ako bi i pored svih predostrožnosti,
taj prostor vidnog polja
narušilo živo biće,
neko bez odgovarajuće posvećenosti,
slučajni posmatrač.
takvog stvorenja,
njegova bezrazložna veselost
a ponekad čak i razuzdanost
i to naročito ako se radilo o grupi
stvorenja
a ne o usamljenoj jedinki,
jednostavno su u njemu budili
očaj.
bi ustupalo mesto frustraciji,
koja bi tokom predstave ponekad
prerastala u gnev,
a gnev bi zahtevao pražnjenje
kroz akciju.
napipavajući vršcima prstiju
metalnu hladnoću
nazubljene ivice novčića.
pogleda uprtog u mrak,
odsečnim kratkim pokretom ruke,
hitnuo bi novčić u pravcu
onih što su mu remetili tamu.
već u sledećem trenutku,
dok bi pljosnati metalni predmet
sekao tamni vazduh
na putu do nečije lobanje.
mir.
Uglavnom je mrak ispunjavalo
nepomućeno blaženstvo,
što ga je i privlačilo da se uvek ponovo
vraća tome mestu.
iščekujući da svetlosni zrak raseče tamu
na dva dela
onaj unutrašnji i onaj spoljašnji.
do ponovnog spajanja
u nekoj vrsti ceremonije, koju je on nazivao
venčanjem, a drugi
filmom.
Integralna verzija besedila se nahaja v tiskanem KINU!